среда, 06. новембар 2013.

Где би јуче биле данашње мирођије?




Пре само "неколико" стотина година:
"Старлете" су биле обичне курве, заражене козначиме;
Певаљке и глумцисамо забављачи и шарлатани, "глупи августи", кловнови, којима би летела глава ако се програм не свиди домаћину;
Спортисти су били нешто цењенији од ових пређашњих, али су опет били само извор забаве;
Продавци магле свих врста - били су прогоњени, и најчешће завршавали на бродовима за Америку;
На истим бродовима, најчешће су завршавали и преваранти, сецикесе, силоватељи и убице – јер их је овде чекало или одсецање руке, или одсецање главе...
А светом су (у ширем временском периоду) "владали" и стандарде постављали Леонардо, Микеланђело, Верди, Шекспир, Мор, Галилеј, Дирер, Ел Греко, Гете, Бајрон, Иго...

Данас:
"Старлете", глумци, певачи, спортисти, продавци магле, криминалци... формирају модне, културне, моралне, пословне и све друге трендове.
Њихове (ван)брачне везе су стандард и узор у "љубави".
Њихова (ван)брачна деца – медијски мезимци.
Уметници остају на "инсталацијама" које ни они сами не успевају да повежу са називом. Књижевници соле памет, али никако да засоле "плуралију тантум".
У свакој чорби се гурају да буду мирођија
А свет и даље има само Леонарда, Микеланђела, Вердија, Шекспира, Мора, Галилеја, Дирера, Ел Грека, Гетеа, Бајрона, Игоа... који служе само за дивљење, иако их већина новокомпонованих "постављача стандарда" и не разуме.

петак, 01. новембар 2013.

Свети Лука на Ноћ вештица


Ноћас су моје дивне, драге комшије, до 3 изјутра, славиле Светог Луку.
Онако како и доликује правим Србима, искреним православцима: уз обиље ића и пића (са пратећим пијаним повраћањем), мноштва гостију, трештеће "народне" песме, урлање у форми певања, вриштање (ваљда, кад он у`вати њу), тапакање штиклица до спаваће собе, и после 15-ак минута назад...
Солитер се тресао, као у најбољим, херојским данима српске државе.
Све је сијало, као да сви свеци гледају у нас.
Наравно да нико од комшија није спавао: сви смо у својим домовима славили Светог Луку, радујући се слави својих комшија.

Сад шалу на страну: велики Срби и загрижени хришћани овако су прекршили (бар) три Божије и црквене заповести.
И ако се овако прославља слава Свети Лука, као део наше вере, културе и традиције, у предвечерје једног такође веома значајног датума за Србе (ослобођење Београда у Првом светском рату), онда је боље да се слави Ноћ вештица. Мање је богохулно и мање увредљиво за оног ког славиш.