Где би јуче биле данашње мирођије?

Пре само "неколико" стотина година:
"Старлете" су биле обичне курве, заражене козначиме;
Певаљке и глумци – само забављачи и шарлатани, "глупи августи", кловнови, којима би летела глава ако се програм не свиди домаћину;
Спортисти су били нешто цењенији од ових пређашњих, али су опет били само извор забаве;
Продавци магле свих врста - били су прогоњени, и најчешће завршавали на бродовима за Америку;

На истим бродовима, најчешће су завршавали и преваранти, сецикесе, силоватељи и убице – јер их је овде чекало или одсецање руке, или одсецање главе...
А светом су (у ширем временском периоду) "владали" и стандарде постављали Леонардо, Микеланђело, Верди, Шекспир, Мор, Галилеј, Дирер, Ел Греко, Гете, Бајрон, Иго...

Данас:
"Старлете", глумци, певачи, спортисти, продавци магле, криминалци... формирају модне, културне, моралне, пословне и све друге трендове.

Њихове (ван)брачне везе су стандард и узор у "љубави".

Њихова (ван)брачна деца – медијски мезимци.

Уметници остају на "инсталацијама" које ни они сами не успевају да повежу са називом. Књижевници соле памет, али никако да засоле "плуралију тантум".
У свакој чорби се гурају да буду мирођија
А свет и даље има само Леонарда, Микеланђела, Вердија, Шекспира, Мора, Галилеја, Дирера, Ел Грека, Гетеа, Бајрона, Игоа... који служе само за дивљење, иако их већина новокомпонованих "постављача стандарда" и не разуме.

Свети Лука на Ноћ вештица

Ноћас су моје дивне, драге комшије, до 3 изјутра, славиле Светог Луку.
Онако како и доликује правим Србима, искреним православцима: уз обиље ића и пића (са пратећим пијаним повраћањем), мноштва гостију, трештеће "народне" песме, урлање у форми певања, вриштање (ваљда, кад он у`вати њу), тапакање штиклица до спаваће собе, и после 15-ак минута назад...
Солитер се тресао, као у најбољим, херојским данима српске државе.
Све је сијало, као да сви свеци гледају у нас.
Наравно да нико од комшија није спавао: сви смо у својим домовима славили Светог Луку, радујући се слави својих комшија.

Сад шалу на страну: велики Срби и загрижени хришћани овако су прекршили (бар) три Божије и црквене заповести.
И ако се овако прославља слава Свети Лука, као део наше вере, културе и традиције, у предвечерје једног такође веома значајног датума за Србе (ослобођење Београда у Првом светском рату), онда је боље да се слави Ноћ вештица. Мање је богохулно и мање увредљиво за оног ког славиш.

Кад вас мода ода...

Негде потпуно капирам геј лоби у моди, који се труди да креирањем дебилних одевних предмета за жене, исте потпуно огади мушкој стрејт популацији, и тако створен вишак исправног мушког рода приграби за себе.

Јбг, шта ћемо, кад се за нас малобројне лепе, згодне, мачо доминантне мушкарчине, између гејева и жена води борба непрестана: жене се и даље за заробљавање мушкараца бију традиционалним средствима ("ју, десило се!" трудноћа, нпр), док су гејеви у окршај ушли софистицираније. Додуше, оно што неки мушкарци на себе обуку огади их и женама, и гејевима, и доџовима... можда мож` да прође само код Цигојнера, ал` о том неком другом приликом.

Елем, капирам креаторе, али жене које то навуку на себе - никако не капирам. Ни под каквим изговором. Не постоји довољно јако алкохолно пиће или дрога да се неко на тај начин унакази. Можда неко пси`ичко обољење? За то несам стручан.

Гледам - дакле - данас два кретенчета, ниске, ружне, нога кратких к`о басет - реално, струјом да их не дираш. Још на се навукле оне панталоне, што им гузице висе до пола листова, па од кратких ногу к`о басет, добише само још краће и изгледају к`о два јазавичара. У реду је, мислим се, у те хлачице могу десет дана да кењају да се не примети, још ако туре два кила (грозно јаког, такође у геј лобију осмишљеног) "фенси" парфема, довољно да случајни пролазник помисли да је у питању само традиционални српски миомирис (купање суботом уз уштеду сапуна плус ознојаж а ла бус).

Ал бре децо имате л ви родитеље, па кад су вас већ направили к`о два ратна злочина, да вас из хуманих разлога посаветују како да се обучете, да прикријете?

Вршњаци бију? Овај тата брани!

 

Непосредно после обрачуна 14-годишњака мачетама, Србију је узбудила вест да су двојица "петака" усред школе "Светолик Ранковић" у Аранђеловцу, пребила једног "првачића". Нанели су му тешке повреде, оштетивши слезину. Зашто - то само они знају. 

Јуначки, двојица на једног. Јуначки: старији, физички већ оформљени момци од 11 или 12 година, на мајушног и трапавог седмогодишњака.

У таквим ситуацијама, а све их је више, нормални родитељ само помисли на своје дете, шта да се њему тако шта догоди? И кад би сваки родитељ тако урадио, кад би свако мислио о свом детету, насиља не би било, по формули "не чини другима, оно што не желишп да други учине теби". 

Помислим на свог "првака", оног миша ког сам подизао од шаке гована борећи се сам са свакојаким недаћама њеног пре-прераног рођења, учећи је да никад никог не дира, да узме друго дете у заштиту, буде добар друг, да мисли о туђим осећањима, да се извини кад погреши или се огреши...

И баш зато што знам како је васпитавам и чему је учим, знам и: зафали ли јој длака с главе, чупам гркљан и оном ко ју је дирнуо, и родитељима таквог дегенерика (што га родише и "васпиташе"), и директору школе што држи таквог дегенерика у учионицама, и свакоме ко јој на било који начин науди или јој не помогне док други настоје да јој науде. 

Немам намеру да чекам корумпирану српску полицију и још корумпираније судство да решава мој проблем. Сам судим и пресуђујем. Да, ово је претња! И да, наоружан сам, опасан, помало луд и прилично решен да своје јединче заштитим од имбецилних нуспродуката ретардираног друштва. Амин.

Психијатријска болница Србија

Цело ово рабљење и развлачење мученог Екрема по земљи Србији мени изгледа као бесомучно наслађивање нечијим озбиљним психичким обољењем и прављење зараде на болести. Ако има иког коме Екрем Јеврић не изгледа као психијатријски случај, онда овај мој став треба занемарити.

У супротном,  молим Друштво за заштиту животиња, Н(едојеб)аташу Кандић, Жене у црном (доњем вешу), или какву трећу НВО, Црвени крст, Александра Вучића или Први основни суд, да овог ментално оболелог човека заштити од искоришћавања у сврху стицања материјалне добити, јер је у питању правно и пословно неспособно лице. 

Уосталом, није ми јасно зашто Србија скупља психијатријске случајеве из бивших ЈУ република (Екрем, Ава, Боки13...), кад имамо своје Станије, дрвосече Микије, Маје Николић и остале многобројне ретарде?

Неком ЈАТ, неком брат

У држави у којој нема шта, а да не клеца, у којој је више незапослених него запослених, у којој царује корупција, у којој људе из беса убијају на улици премлаћивањем, у којој се пет година прича о "антикризним мерама", а чини супротно... докон народ себе замајава трансформацијом одавно преминуле националне авио-компаније, #jatairways.

Није битно то што је 20 и кусур година та компанија "убијана", још мање је битно да се утврди ко је некад успешну фирму успешно дотерао до просјачког штапа... Небитно је што је флота старог ЈАТ-а изарчена и највећим делом исечена, без покушаја да се прода кад је време било. Није битно ни што ће силни дугови и губици те компаније бити на нашим (порескообвезничким) грбачама. Битно је да се она зове националном и кад је купе браћа Арапи, и битно је да поносито српско име буде поносито исписано на поноситим новим крилима...

Не знам, ја се некако последњe две деценије баш не ку*чим по иноземству да живим у Србији, нисам сигуран у најбољи имиџ, отуда не мислим да је име "Србија" у називу компаније најсрећније решење са становишта имиџа...

Али, ово решење за назив "нове старе компаније", које су смислили, #airserbia је толико неинвентивно да је страшно. Досадно. Израбљено. Ако су пошто-пото хтели име државе, што не узеше, рецимо, SerbAir? Или Serbiana?

Било је и добрих асоцијативних решења, као, рецимо - AvalAir... Мада, ја и даље тврдим да је било најлепше узети (вратити) стари назив националне компаније, која је овенчана славом: АЕРОПУТ.

Амин.

I šta kažete, karanfil?

Apsolutno podržаvаm svаki zаhtev usmeren nа ostvаrenje potpune rаvnoprаvnosti ženа i muškаrаcа.

Žene su nаše mаjke, sestre, supruge, devojke, ćerke.

Žene morаju dа imаju prаvo nа isti posаo i istu plаtu kаo muškаrci, ne smeju dа budu kаžnjаvаne zbog svog mаjčinstvа, seksuаlno ili nа bilo koji drugi nаčin ucenjivаne i šikаnirаne, niti pаk njihovа fizičkа inferiornost sme dа bude "dozvolа zа mаltretirаnje".

Ali, drаge moje, zа svoj аktuelni položаj ste ponаjpre sаme krive.
Dok god je zа većinu ženа 8. mаrt glаvni dogаđаj u godini, dаn kаdа se od muškog rodа ili firmi primаju rаzni poklončići (nаjčešće cvetni ili kozmetički), odlаzi nа ručkove ili večere, dok god većinа ženа spremno prihvаtа tаj dаn kаo cvrkutаvu kompenzаciju zа šikаnirаnje tokom preostаlih 364 dаnа u godini - do tаdа se аpsolutno ništа neće promeniti, а šminkа koju dobijаte zа tаj dаn pokriće i modrice i prаve probleme.

Zаto, prihvаtite 8. mаrt sаmo kаo dаn kаd se nekаd nešto desilo, bаtаlite tа nedotupаvа cmаkаnjа, cvetiće i poklončiće, jer vаs uprаvo bаnаlno izdvаjаnje ovog dаnа kаo nekаkvog simbolа posebne pаžnje, odvаjа i srozаvа, i udаljаvа od konаčnog ciljа.

Godinu dana ljubavi