понедељак, 2. март 2015.

#Достојанство је људско право


Безмало свако од нас у неком тренутку имао је неког блиског - члана породице, пријатеља, колегу, комшију - кога су из болнице вратили кући "да умре". Дијагноза је, наиме, била таква да спаса нема, а и да је помоћ прилично ограничена: често ни толика да се страшни болови умирућег од најтежих болести, не могу умањити.

Вратити неког кући да умре. Звучи страшно, а још је страшније то доживети.

Болнице, објективно, немају ни људи ни капацитета за такве пацијенте. Многе породице, па и сами болесници, и траже да се "код своје куће" растану са душом. Пре нешто више од годину дана, тако је умро мој добар пријатељ. Њему је, можда, било лакше што је знао да одлази окружен најмилијима - супругом, децом и мајком... али сам сигуран да њих четворо и дан-данас носе тешке последице тог скоро двомесечног растајања. Уз непроспаване ноћи, цвиљење од страшних болова, губљење у времену и простору, и све оне друге ствари које најтежи болесници и њихове породице свакодневно преживљавају у Србији.

Да ли постоји неко решење, да све то мало другачије изгледа? Постоји BELhospice.

BELhospice је прва специјализована добротворна организација у Србији која пружа палијативно збрињавање пацијентима са малигним болестима у прогресивном, узнапредовалом стадијуму за који је прогноза ограничена.

Акценат је на - добротворна.

Палијативно збрињавање је приступ који побољшава квалитет живота пацијента и породице, суочавајући се са проблемима који прате болести које угрожавају живот кроз превенцију и отклањање патње путем раног откривања и непогрешиве процене и лечења бола и других проблема: физичких, психосоцијалних и духовних. BELhospice се самим тим бави очувањем достојанства умирућег човека.

Акценат је на - достојанство.

Болнице углавном овакве пацијенте препуштају породицама, јер не постоји начин на који болнице могу даље да им помогну. Многи у Србији немају довољно средстава, људства, времена, нити могућности да помогну својим најближима који су у последњим стадијумима болести. У том смислу је веома важна информација за све потенцијалне пацијенте то да су услуге BELhospice-а бесплатне. Рад BELhospice-а се искључиво финансира путем донација и прикупљања средстава.

Акценат је на - бесплатно.

BELhospice је организација која се бори за људско достојанство у процесу умирања.

Од сутра, практично, креће teaser кампања под називом #Dostojanstvo je ljudsko pravo. Њен циљ је да комуницира ову тему и припреми јавност за лансирање BELhospice пројекта на адреси http://fandrejzing.rs/ које треба да уследи 15. марта.


четвртак, 29. јануар 2015.

Синдикати и слична мафија


У реду је. Као и свака друга роба или услуга, и превоз мора да се плаћа. Факат. Не спорим, нити ћу икад.

Али, одакле идеја, право, храброст, образ, безобразлук....штагод... некаквим СИНДИКАТИМА у ГСП-у, да Београђанима прете ОБУСТАВОМ ПРЕВОЗА, зато што:
(1) извршни органи Града, оснивача ГСП;
(2) сам ГСП - генерални директор и одбор директора;
(3) хохштаплерска фирма којој је мафијашким послом уступљена наплата превоза;
нису у стању (нису способни, нису умни...) да обезбеде наплату превоза БАР на нивоу наплате, која је била пре него што су:
(1) сумњивим уговором ангажовали хохштаплерску фирму да наплаћује јавни градски превоз;
(2) почели да туку ("Комунална полиција") и малтретирају (контролори АПЕКС-а) путнике;
(3) неосновано подигли цене превоза, без обзира што заузврат нису пружили адекватну услугу.


Преведено, зна се шта је посао СИНДИКАТА.
А зна се и шта би требало да буде посао градске управе.

Додуше, зна се и које су историјске везе синдиката и мафије, зар не?

Дакле, ако се и једна битанга из иједног синдиката у ГСП одлучи да обустави превоз јер "Београђани не плаћају", моментално има да добије отказ. Град је ДУЖАН да осигура функционисање јавног градског превоза и обезбеди његову наплату.

Овај "захтев" синдиката је подједнако противзаконит, дрзак и безобразан, као и одлука да се смањи број возила у саобраћају и да се на други начин прети Београђанима због лоше наплате превоза.
Док год и један Београђанин поштено плаћа превоз, Град је дужан да превоз организује на најбољи могући начин. Београђани и њихови гости не смеју да сносе последице лоше и неспособне власти у Београду.