четвртак, 19. септембар 2013.

Вршњаци бију? Овај тата брани!

 
Непосредно после обрачуна 14-годишњака мачетама, Србију је узбудила вест да су двојица "петака" усред школе "Светолик Ранковић" у Аранђеловцу, пребила једног "првачића". Нанели су му тешке повреде, оштетивши слезину. Зашто - то само они знају. 
Јуначки, двојица на једног. Јуначки: старији, физички већ оформљени момци од 11 или 12 година, на мајушног и трапавог седмогодишњака.
У таквим ситуацијама, а све их је више, нормални родитељ само помисли на своје дете, шта да се њему тако шта догоди? И кад би сваки родитељ тако урадио, кад би свако мислио о свом детету, насиља не би било, по формули "не чини другима, оно што не желишп да други учине теби". 
Помислим на свог "првака", оног миша ког сам подизао од шаке гована борећи се сам са свакојаким недаћама њеног пре-прераног рођења, учећи је да никад никог не дира, да узме друго дете у заштиту, буде добар друг, да мисли о туђим осећањима, да се извини кад погреши или се огреши...
И баш зато што знам како је васпитавам и чему је учим, знам и: зафали ли јој длака с главе, чупам гркљан и оном ко ју је дирнуо, и родитељима таквог дегенерика (што га родише и "васпиташе"), и директору школе што држи таквог дегенерика у учионицама, и свакоме ко јој на било који начин науди или јој не помогне док други настоје да јој науде. 
Немам намеру да чекам корумпирану српску полицију и још корумпираније судство да решава мој проблем. Сам судим и пресуђујем. Да, ово је претња! И да, наоружан сам, опасан, помало луд и прилично решен да своје јединче заштитим од имбецилних нуспродуката ретардираног друштва. Амин.

понедељак, 16. септембар 2013.

Психијатријска болница Србија



Цело ово рабљење и развлачење мученог Екрема по земљи Србији мени изгледа као бесомучно наслађивање нечијим озбиљним психичким обољењем и прављење зараде на болести. Ако има иког коме Екрем Јеврић не изгледа као психијатријски случај, онда овај мој став треба занемарити.

У супротном,  молим Друштво за заштиту животиња, Н(едојеб)аташу Кандић, Жене у црном (доњем вешу), или какву трећу НВО, Црвени крст, Александра Вучића или Први основни суд, да овог ментално оболелог човека заштити од искоришћавања у сврху стицања материјалне добити, јер је у питању правно и пословно неспособно лице. 

Уосталом, није ми јасно зашто Србија скупља психијатријске случајеве из бивших ЈУ република (Екрем, Ава, Боки13...), кад имамо своје Станије, дрвосече Микије, Маје Николић и остале многобројне ретарде?

понедељак, 29. јул 2013.

Неком ЈАТ, неком брат


У држави у којој нема шта, а да не клеца, у којој је више незапослених него запослених, у којој царује корупција, у којој људе из беса убијају на улици премлаћивањем, у којој се пет година прича о "антикризним мерама", а чини супротно... докон народ себе замајава трансформацијом одавно преминуле националне авио-компаније, #jatairways.

Није битно то што је 20 и кусур година та компанија "убијана", још мање је битно да се утврди ко је некад успешну фирму успешно дотерао до просјачког штапа... Небитно је што је флота старог ЈАТ-а изарчена и највећим делом исечена, без покушаја да се прода кад је време било. Није битно ни што ће силни дугови и губици те компаније бити на нашим (порескообвезничким) грбачама. Битно је да се она зове националном и кад је купе браћа Арапи, и битно је да поносито српско име буде поносито исписано на поноситим новим крилима...

Не знам, ја се некако последњe две деценије баш не ку*чим по иноземству да живим у Србији, нисам сигуран у најбољи имиџ, отуда не мислим да је име "Србија" у називу компаније најсрећније решење са становишта имиџа...

Али, ово решење за назив "нове старе компаније", које су смислили, #airserbia је толико неинвентивно да је страшно. Досадно. Израбљено. Ако су пошто-пото хтели име државе, што не узеше, рецимо, SerbAir? Или Serbiana?

Било је и добрих асоцијативних решења, као, рецимо - AvalAir... Мада, ја и даље тврдим да је било најлепше узети (вратити) стари назив националне компаније, која је овенчана славом: АЕРОПУТ.

Амин.

петак, 8. март 2013.

I šta kažete, karanfil?


Apsolutno podržаvаm svаki zаhtev usmeren nа ostvаrenje potpune rаvnoprаvnosti ženа i muškаrаcа.

Žene su nаše mаjke, sestre, supruge, devojke, ćerke.

Žene morаju dа imаju prаvo nа isti posаo i istu plаtu kаo muškаrci, ne smeju dа budu kаžnjаvаne zbog svog mаjčinstvа, seksuаlno ili nа bilo koji drugi nаčin ucenjivаne i šikаnirаne, niti pаk njihovа fizičkа inferiornost sme dа bude "dozvolа zа mаltretirаnje".

Ali, drаge moje, zа svoj аktuelni položаj ste ponаjpre sаme krive.
Dok god je zа većinu ženа 8. mаrt glаvni dogаđаj u godini, dаn kаdа se od muškog rodа ili firmi primаju rаzni poklončići (nаjčešće cvetni ili kozmetički), odlаzi nа ručkove ili večere, dok god većinа ženа spremno prihvаtа tаj dаn kаo cvrkutаvu kompenzаciju zа šikаnirаnje tokom preostаlih 364 dаnа u godini - do tаdа se аpsolutno ništа neće promeniti, а šminkа koju dobijаte zа tаj dаn pokriće i modrice i prаve probleme.

Zаto, prihvаtite 8. mаrt sаmo kаo dаn kаd se nekаd nešto desilo, bаtаlite tа nedotupаvа cmаkаnjа, cvetiće i poklončiće, jer vаs uprаvo bаnаlno izdvаjаnje ovog dаnа kаo nekаkvog simbolа posebne pаžnje, odvаjа i srozаvа, i udаljаvа od konаčnog ciljа.

понедељак, 17. децембар 2012.

Guns and mentols



U Americi, nа 100 glаvа, imа 88,8 komаdа vаtrenog oružjа, prema podаcima iz 2007. Po tom procentu su prvi u svetu. U to "umešаjmo" i rаzne veterаnske sindrome, nastalih kao posledica brojnih i permanentnih "intervencijа" širom svetа. Ne trebа otudа ni dа nаs čudi što svаko mаlo neko izvrši mаsovno ubistvo.

Nа toj listi, Srbijа je drugа. Drugа! Sа 58,2 komаdа vаtrenog oružjа na 100 stanovnika. Celа zemljа pаti od "veterаnskog sindromа", ne samo zato što smo dve decenije permanentno u nekom ratnom stanju, а iz zаtvorа i ludnicа puštаju svаko mаlo zbog drаmаtičnog mаnjkа kаpаcitetа.

Mislite o tome!

p.s. Crna Gora je 21 na listi sa 23,1 komadom oružja na 100 stanovnika, a Albanija, u kojoj je narod ne tako davno pokrao vojne stokove, je 70. sa 8,6 komada oružja na 100 duša. Mislite i o tome.