Можда ће мало, неугледно, војвођанско место Фекетић, ни криво ни дужно, бити уписано у уџбенике пропаганде, као изворишна тачка српског наивног политичког спина и парадигма овдашњег политичког опсенарства.
Фекетић је суштински постао познат тек 1997, када је Слоба на "петљи" у близини тог места, отварао једно од епохалних достигнућа модерне државе Србије - деоницу аутопута од Новог Сада ка мађарској граници. Све би то било "дивно и красно" да аутопут, у ствари, није изграђен само за сликање: стотинак метара пре и после "петље". Све остало је, донедавно, било класична магистрала, а аутопут постало тек 15 година пошто је проглашено и свечано отворено као аутопут.
Слична опсена направљена је јуче, када је путнике на истом месту на аутопуту, из снежних сметова извлачила сва сила спасилаца појачана војском. Потенцијално опасна хуманитарна криза завршена је добро, али је ипак искоришћена за самопромоцију. Рекло би се: сјајно је "легла" у оквиру кампање за изборе 16. марта. Да, нормално је да неко из Владе буде ту присутан, и тиме покаже бригу за грађане, али је потпуно бесмислено да било који партијски чиновник, држалац неке државне административне функције, макар формално и највише, издаје наређења како да људи обучени за те послове поступају у конкретној ситуацији. Још је грђе коришћење тога за лични пи-ар, јер је у околностима у којима је сваки секунд битан, једино нормално, логично и рационално - склонити се, не сметати, препустити професионалцима да одраде свој посао, најбрже и најефикасније.
Да, могли су политичари - и спортисти - да буду од користи: рецимо, да кувају и служе чај на месту где су људи избављени из возила евакуисани. Али, то изгледа пи-ар "генијалцима", повученим успехом фотке генерала са бебом у наручју, није пало на памет, или је процењено као недовољно атрактивно.
Друштвене мреже показале су своју моћ: пи-ар акција постала је тема спрдње. А какву ће оцену свему томе дати грађани на изборима - у наопакој земљи Србији, где разум и логика нису стабилне категорије, нико не може да претпостави.
