Dan državnosti države koje nema

Kakve li ironije: imamo Dan državnosti, a nemamo državu.

Da ironija bude potpuna - pošto je vladajuća politička bulumenta uspela da Srbiju svede na obogaljeni skup poseda lokalnih despota u vazalnom odnosu prema "zapadnim saveznicima", shvatila je da za održavanje iluzije postojanja države nije dovoljno svetkovati državnost jedan dan.

Za ljubitelje istorijskih paralela: mi i sad imamo Uroša Nejakog, ubeđenog u svoju lepotu, silinu i položaj, lokalne svinjarske trgovce što se ubijaju sekirama, posvađane kumove koji trče da se poklone Porti, snishodljive mešetare blatnjavih opanaka, pa čak i Ludog Nastu na čelu čopora pasa.

Samo, na žalost, nemamo državu. Ona je odumrla. I ne, to nije marksizam. To je banditizam.