SMRADOBUSI

Prolazi leto, hvala Bogu.
Tom rastanku moze da se raduje samo neko ko je iskusio bolno zivotno iskustvo voznje u autobusu javnog gradskog prevoza u Beogradu, u sred leta.
A to je ravno ulasku u grobnicu koja nije vekovima otvarana.
Za tu pojavu postoji objasnjenje iz jedne reci: kriza.
Kad je kriza, naime, Srbi najpre stede na sapunu i dezodoransu - a kod nas je kriza permanentna, pa izvucite zakljucak sami o razmerama te stednje.
I tako obicnog coveka kog nevolja natera da udje u autobus sa vrata zapahne smrad desetina pazuha, usta, medjunozja...
Utisak pojacavaju vrli sugradjani, koji su u svojim vukojebinama iz kojih su se dovukli u metropolu, licnu higijenu odrzavali tako sto se izloze povetarcu: Oni lepo stanu kraj otvorenog prozora, misku izloze blagotvornoj promaji, a "mirisne" nuspojave (neko bi mozda pomislio i u komadicima, ali, do te hemijske reakcije je nemoguce doci u datim uslovima) navale na retke zalutale nesrecnike sa normalnim culom mirisa.
Da, moglo bi da bude resenje kada bi Djilas delio humanitarni sapun ovim vrlim potomcima 6. lickih i 7. banijskih. Ali, dzaba: oni koji u psihologiji imaju uverenje da se parket i knjige loze, sapune bi - pojeli!